Ulaz za korisnike

Hrvatska moderna arhitektura

|
Hrvatska moderna arhitektura
 
Hrvatska moderna arhitektura
Hrvatska moderna arhitektura

Projekat Hrvatska moderna i savremena arhitektura je prvi u nizu projekata organizovanih sa ciljem upoznavanja "konteksta i koncepta" arhitektonskih praksi zemalja u regiji centralne i jugoistočne Evrope. U okviru projekta biće prikazane dve izložbe: "Avangarda i kontinuitet: fragmenti hrvatske arhitekture u periodu od 1930ih do danas" i "Savremena hrvatska arhitektura: 30 projekata posle 2000. godine".

Organizator: Muzej savremene umetnosti Vojvodine Učesnici: Departman za arhitekturu, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad Udruženje hrvatskih arhitekata, Zagreb Arhitekst, Zagreb

SAVREMENA HRVATSKA ARHITEKTURA: TRIDESET PROJEKATA OSTVARENIH POSLE 2000.

Udruženje hrvatskih arhitekata (UHA) predstavlja se izložbom recentne hrvatske arhitektonske produkcije. Trideset projekata poređano je hronološki, prema godini kada su nastali na papiru. Projekti su podeljeni prema "vrsti investicije" na javne, naručene, privatne, komercijalne i kombinovane. Druga, jednako zanimljiva podela je prema "vrsti narudžbine"; prema tome da li je posao dobijen na javnom ili pozivnom konkursu ili je reč o direktnoj pogodbi. To su okolnosti koje imaju itekakvog uticaja na stvarnost našeg fizičkog okruženja. Preporučujem posmatračima iščitavanje ove izložbe kroz otkrivanje složenih relacija među izabranim projektima i stvarnim okolnostima njihovog nastanka i završetka. Ne preporučujem im traženje nekakvog zajedničkog imenitelja ili neke druge posebne osobenosti "savremene hrvatske arhitekture". U savremenom evropskom kontekstu, tako nešto više ne postoji. Ali postoji nešto drugo: posebna "hrvatska arhitektonska kultura". Nju čini složeni splet okolnosti u kojima se naše fizičko okruženje nepovratno transformiše, baš kao što se i organizmi u prirodi prilagođavaju promenama. Krunoslav Ivanišin, d.i.a.,

AVANGARDA I KONTINUITET: FRAGMENTI HRVATSKE ARHITEKTURE OD MODERNIZMA DO 2007

Ima li avangardnog u hrvatskoj arhitekturi i, naročito, da li postoji kontinuitet avangardnog stvaralaštva u modernom i savremenom dobu (veći deo 20. i početak 21. veka) u Hrvatskoj?... ... Prikazujući fragmente iz istorije hrvatske arhitekture, ovaj projekat daje uvid u kvalitet postojećeg sa očiglednim i avangardnim efektom. Projekat ne samo da pokazuje da Hrvatska nije, tokom 1930ih, bila još jedna od zaboravljenih balkanskih zemalja, nerazvijenih i značajno zaostalih u odnosu razvojne tendencije Evrope, već je i učestvovala u savremenim previranjima tog vremena. Dokaz ove teze su arhitekti koji su, na početku dvadesetog veka, studirali u arhitektonskim školama u Beču, Drezdenu, Pragu, Parizu, gde su bili studenti, neki od njih i saradnici Ota Vagnera, Adolfa Losa, Hansa Polziga, Maksa Fabijanija, Jozefa Hofmana i Le Korbizijea. Za njihove se projekte, čak i danas, može reći da su nadživeli "ukus vremena", neki od njih mogu se opisati i kao avangardni. U Hrvatskoj je već dosta toga objavljeno o modernizmu (periodu između dva rata), tako da argumentovano možemo da tvrdimo da je to vredan period u hrvatskoj arhitekturi, da su to projekti koji pripadaju evropskoj arhitektonskoj baštini. O hrvatskoj arhitekturi pedesteih i šezdesetih godina nije se još uvek dovoljno pisalo, nije dovoljno istražena. Ipak, projekti iz ovog perioda nas iznenađuju, kvalitetom ali i svežinom i aktuelnošću, navodeći nas na razmišljanje o vrednostima koji nas okružuju. Ova publikacija trebalo bi da, svakom ko se na neki način bavi posmatranjem i arhitektonskom kritikom, bude motivacija da ode korak dalje u utvrđivanju značaja ovog perioda. Pedesete i šezdesete predstavljaju nastavak tradicije modernizma i, zajedno sa modernističkim nasleđem, predstavljale su podsticaj da se i 1990ih u hrvatskoj arhitekturi postavljaju visoki standardi i da se teži najboljim mogućim rezultatima. Nemamo dovoljnu istorijsku distancu da bismo mogli sigurno i definitivno da se kritički odredimo prema zapanjujućim i avangardnim dostignućima savremene arhitekture, ali možemo bez nedoumice da tvrdimo da se radi o interesantnim projektima. Zbog toga su i projekti koji pripadaju korpusu savremene arhitekture (iz poslednjih 15 do 20 godina) našli svoje mesto u ovoj publikaciji. Andrija Rusan, d.i.a. Iz uvodnog teksta studijskog kataloga "Continuity of Avant-garde: Fragments of Croatian Architecture from Modernism to 2007

Prateći program izložbe: Predavanja / 29.5.2009. / 15 - 19h / Departman za arhitekturu FTN Predavanje Vedrana Mimice, "Hrvatska arhitektura unutar/izvan evropskog konteksta". Predavanje Maroja Mrduljaša, "Avangarda i kontinuitet..." G-din Andrija Rusan, predstavljanje Arhiteksta i Orisa. Promocija knjige "Suvremena hrvatska arhitektura: testiranje stvarnosti". Predavanje / 30.5.2009. / 16h / Departman za arhitekturu FTN Predavanje Krunoslava Ivanišina, "Savremena hrvatska arhitektura, 30 projekata posle 2000." G-din Saša Randić, predstavljanje UHA-e. TRIBINA / 30.5.2009. / 18h / Departman za arhitekturu FTN Tema: Strukovne organizacije i njihova uloga i značenje u kreiranju profesionalne politike i etike i stvaranju ambijenta za razvoj arhitekture. Učesnici: Predstavnici UHA-e, Arhiteksta, DaNS-a, Inženjerske komore Srbije, kustosi izložbi.

Materijali