Broj­ne mogu­ćno­sti pri­la­god­be Su­stava kon­trole pri­stu­pa

Zah­va­lju­ju­ći br­zom ra­zvo­ju ra­ču­nar­ske in­du­stri­je, su­sta­vi kon­tro­le pri­stu­pa po­sta­li su do­stup­ni i za ob­jek­te ma­njeg stup­nja ugro­že­no­sti. Teh­no­loš­ki na­pre­dak, na­ro­či­to na­glo pove­ća­nje sna­ge pro­ce­so­ra, do­veo je do sve ve­će upo­ra­be bio­me­trij­skih ter­mi­na­la, dok je ra­zvoj ra­ču­nar­ske in­fra­struk­tur­ne mre­že omo­gu­ćio jed­no­stav­nu im­ple­men­ta­ci­ju su­sta­va kon­tro­le pri­stu­pa u ma­nje tvrt­ke. Kao i kod dru­gih su­sta­va teh­nič­ke za­šti­te, tri su os­nov­na ele­men­ta su­sta­va kon­tro­le pri­stu­pa:

• 1. Ulaz­ni ele­men­ti su­sta­va kon­tro­le pri­stu­pa;
• 2. Cen­tral­ni uređaji su­sta­va ko­nro­le pri­stu­pa;
• 3. Iz­laz­ni ele­men­ti su­sta­va kon­tro­le pri­stu­pa.Uređaji koji pred­stav­lja­ju ula­ze su či­ta­či koje di­je­li­mo na kon­takt­ne ili be­skon­takt­ne, s do­dat­nom tip­kov­ni­com ili bez, di­skret­ni ili trans­pa­rent­ni.
• 1. Ulaz­ni ele­men­ti 
• Ulaz­ne ele­men­te či­ne sve vr­ste ko­di­ra­nih bra­va, elek­tro­nič­kih i me­ha­nič­kih či­ta­ča, bez­kon­takt­nih i kon­takt­nih bio­me­trij­skih ulaz­nih či­ta­ča, i raz­nih dru­gih ulaz­nih ele­me­na­ta. Na­čin rada sva­kog ulaz­nog ele­men­ta su­sta­va kon­tro­le pri­stu­pa je iden­ti­čan. Cilj je omo­gu­ći­ti ula­zak oso­ba­ma koje su oba­vi­le is­prav­nu re­gi­stra­ci­ju ula­ska na od­go­va­ra­ju­ćem mje­stu u određenom tre­nut­ku, od­no­sno one­mo­gu­ći­ti ula­zak ili pri­stup u sva­kom dru­gom slu­ča­ju i što je naj­važ­ni­je sva­ki neo­vla­šte­ni po­ku­šaj pri­stu­pa u šti­će­ni pro­stor po­seb­no oz­na­či­ti. Ulaz­ni ele­men­ti ne do­no­se od­lu­ku o pra­vu, ili us­kra­će­nju pra­va pri­stu­pa, ve­ć samo prih­va­ća­ju je­dins­tve­nu in­for­ma­ci­ju od sva­kog ko­ri­sni­ka i ge­ne­ri­ra­ju je do cen­tral­ne je­di­ni­ce su­sta­va. Teh­no­loš­ki na­pred­ni­ji su­sta­vi kon­tro­le pri­stu­pa, kao ulaz­ne ele­men­te ko­ri­ste naj­vi­še bez­kon­takt­ne či­ta­če i pa­siv­ne bez­kon­takt­ne kar­ti­ce. Bez­kon­takt­ne kar­ti­ce i be­skon­takt­na re­gi­stra­ci­ja u od­no­su na kon­takt­ne ima ve­li­ke pred­no­sti, pr­vens­tve­no jer se oči­ta­nje i re­gi­stra­ci­ja obav­lja vi­še­stru­ko br­že, ma­nja je mogu­ćnost oš­te­će­nja (bez­kon­takt­ne kar­ti­ce ne­ma­ju vanj­skih me­ha­nič­kih di­je­lo­va), te­ža je mogu­ćnost ko­pi­ra­nja i budu­ći da nema fi­zič­kog kon­tak­ta pri­go­dom re­gi­stra­ci­je, bez­kon­takt­ne kar­ti­ce su traj­ni­je i ot­por­ni­je. Bez­kon­takt­ne kar­ti­ce zna­če da se prov­je­ra pa­ra­me­ta­ra od­no­sno sta­tu­sa, vre­me­na i lo­ka­ci­je re­gi­stra­ci­je obav­lja bez­kon­takt­no i pros­ječ­no kra­će od jed­ne se­kun­de. Bez­kon­takt­ni či­tač ima ugrađen mi­ni­ja­tur­ni ra­dio-frek­ven­cij­ski pre­daj­nik, do­me­ta od de­se­tak cen­ti­me­ta­ra do ne­ko­li­ko me­ta­ra uda­lje­no­sti, a u pra­vi­lu se po­stav­lja­ju na zid kod ula­za, vra­ta ili kon­tro­li­ra­nih pro­la­za. Kada u po­druč­ju po­kri­va­nja dođe do po­jav­lji­va­nja bez­kon­takt­ne kar­ti­ce s ugrađenim pri­mo­pre­daj­ni­kom, in­duk­ci­jom se pobuđuje elek­tro­mag­net­sko po­lje, do­volj­no jako da se u krat­kom vre­men­skom in­ter­va­lu oči­ta je­dins­tve­ni iden­ti­fi­ka­cij­ski kod kar­ti­ce, koji se tre­nut­no obrađuje u cen­tral­nom uređaju. Na­kon toga se od­lu­ču­je o do­zvo­lje­noj re­gi­stra­ci­ji i ula­sku u pro­stor ili za­bra­ni ula­ska, te da­va­nju zvuč­nog upo­zo­re­nja na mje­stu re­gi­stra­ci­je i u nad­zor­noj sobi, gdje se pra­te sva događanja na su­sta­vu. Važ­no je is­tak­nu­ti da sva­ka usp­je­šna re­gi­stra­ci­ja mora biti po­pra­će­na zvuč­nom ili svjet­lo­snom sig­na­li­za­ci­jom na či­ta­ču, a mo­že se ko­ri­sti­ti i jed­na i dru­ga kom­bi­na­ci­ja is­to­vre­me­no. Bez­kon­takt­ne kar­ti­ce di­je­le se na dvi­je sku­pi­ne:

  – ak­tiv­ne (kar­ti­ce koje se ko­ri­ste na mje­sti­ma gdje je po­tre­ban vi­ši stu­panj si­gur­no­sti, a ko­ri­sti se kom­bi­na­ci­ja či­ta­ča i tip­kov­ni­ce u koju se na­kon is­prav­ne au­to­ri­za­ci­je uno­si pri­stup­ni pin) – pa­siv­ne (kar­ti­ce ko­ji­ma je po­treb­na određena ak­ci­ja ko­ri­sni­ka, od­no­sno prib­li­ža­va­nje kar­ti­ce či­ta­ču. Do­met oči­to­va­nja je do 20 cen­ti­me­ta­ra).U pro­sto­ru gdje je po­tre­ban naj­vi­ši stu­panj za­šti­te, či­ta­či uz re­gi­stra­ci­ju pomo­ću kar­ti­ce tra­že i uno­še­nje osob­nog iden­ti­fi­ka­cij­skog koda na do­dat­nim tip­kov­ni­ca­ma, kako bi se izb­je­gla mogu­ćnost neo­vla­šte­nog ko­ri­šte­nja kar­ti­ce onih koji nisu vla­sni­ci is­tih.

  Kon­takt­ne kar­ti­ce su sve vr­ste mag­net­skih kar­ti­ca s vi­še raz­li­či­tih gu­sto­ća mag­net­skog za­pi­sa, kar­ti­ce s bar-ko­dom i da­nas ve­ć za­star­je­le op­tič­ke kon­takt­ne (bu­še­ne) kar­ti­ce. Na kar­ti­ce za iden­ti­fi­ka­ci­ju po­stav­lja­ju se raz­li­či­ti ele­men­ti koji oz­na­ču­ju pri­pad­nost tvrt­ki, sek­to­ru ili od­je­lu tvrt­ke, ime i pre­zi­me no­si­te­lja kar­ti­ce, a u pro­sto­ri­ma s vi­šim stup­njem za­šti­te i fo­to­gra­fi­ja no­si­te­lja. U pra­vi­lu kar­ti­ca se mora ob­ve­zat­no no­si­ti unu­tar šti­će­nog pro­sto­ra, budu­ći da slu­ži osim za iden­ti­fi­ka­ci­ju, kao i do­zvo­la za pri­stup u određeni pro­stor.

  Kon­takt­ne kar­ti­ce una­toč eko­nom­skoj prih­vat­lji­vo­sti, sve ma­nje se ko­ri­ste, pr­vens­tve­no zbog teh­no­lo­gi­je koja ne osi­gu­ra­va vi­so­ki stu­panj za­šti­te, budu­ći se uz od­go­va­ra­ju­ću opre­mu i zna­nje, lako mogu kri­vo­tvo­ri­ti.

  Bio­me­trij­ska iden­ti­fi­ka­ci­ja

  Ne­ka­da dio film­ske znans­tve­ne fan­ta­sti­ke, bio­me­tri­ja da­nas po­sta­je sve vi­še stvar­nost. Ovaj na­čin iden­ti­fi­ka­ci­je da­nas pre­vla­da­va i po­sta­je pra­vi­lo u ve­ći­ni ze­ma­lja svi­je­ta i prak­tič­no je ne­mo­gu­će po­sta­vi­ti gor­nje gra­ni­ce teh­no­loš­kog ra­zvo­ja ovog su­sta­va kon­tro­le. Izraz bio­me­tri­ja iz­ve­de­ni­ca je grč­kih ri­je­či bios (ži­vot) i me­trin (mje­ra), što određuje de­fi­ni­ci­ju, kao zna­nost i teh­no­lo­gi­ju prov­je­ra­va­nja iden­ti­te­ta oso­ba mje­re­njem nje­nih fi­zio­loš­kih svoj­sta­va ili na­či­na po­na­ša­nja. U os­no­vi bio­me­tri­ju je mogu­će po­di­je­li­ti na dvi­je os­nov­ne ka­te­go­ri­je: fi­zič­ka bio­me­tri­ja (os­nov­ni cilj je kon­trolira­nje pri­stu­pa za­šti­će­nim zo­na­ma i pro­sto­ri­ja­ma) i bio­me­tri­ja po­na­ša­nja.

  Budu­ći ima­mo nam­je­ru ovoj po­seb­noj dis­ci­pli­ni kon­tro­le su­sta­va pos­ve­ti­ti ve­ću paž­nju u na­šem ča­so­pi­su, ovd­je će­mo samo na­bro­ja­ti tre­nut­no naj­poz­na­ti­je me­to­de bio­me­trij­skog oči­to­va­nja i iden­ti­fi­ka­ci­je:

• iden­ti­fi­ka­ci­ja de­tek­ci­jom oti­ska pr­sta;
• na os­no­vu zje­ni­ce oka;
• na os­no­vu crta lica;
• na os­no­vu geo­me­tri­je ruke-dla­na;
• pre­poz­na­va­nja gla­sov­nog oti­ska;
• di­na­mič­ke ve­ri­fi­ka­ci­je pot­pi­sa;
• di­na­mi­ke ku­ca­nja na tip­kov­ni­ci ra­ču­na­la.Pi­ta­nje je tre­nut­ka ot­kri­va­nja no­vih me­to­da bio­me­trij­ske iden­ti­fi­ka­ci­je, koje po­sta­ju stan­dar­di u si­gur­no­snoj za­šti­ti u ve­ći­ni ze­ma­lja svi­je­ta, što ot­va­ra neka neu­god­na pi­ta­nja, na koja tre­nut­no nema od­go­vo­ra. Naj­važ­ni­je je, komu smi­ju biti do­stup­ni po­da­ci pri­kup­lje­ni ske­ni­ra­njem, di­gi­tal­nim sni­ma­njem i sl. te kako iste ve­li­ke baze po­da­ta­ka o po­je­din­ci­ma po­hra­nji­va­ti i za­šti­ti od neo­vla­šte­nog ko­ri­šte­nja, koji nas mo­že od­ve­sti u Or­wel­lov svi­jet “Ve­li­kog bra­ta” i ap­so­lut­nog nad­zo­ra. Dru­gi zna­ča­jan prob­lem je ne­mo­gu­ćnost 100-po­stot­ne pouz­da­ne bio­me­trij­ske iden­ti­fi­ka­ci­je, što u da­naš­njem tre­nut­ku glo­bal­nog stra­ha od te­ro­riz­ma i te­ro­ri­sta, mo­že do­ve­sti do niza za­bu­na, koje mogu iza­zva­ti ka­ta­strofalne pos­lje­di­ce2. Cen­tral­ni uređaji su­sta­va kon­tro­le pri­stu­pa

  Ovi uređaji se kao i kod dru­gih su­sta­va teh­nič­ke za­šti­te, oba­vez­no smje­šta­ju u naj­za­šti­će­ni­ji dio šti­će­nog pro­sto­ra, što pret­po­stav­lja nji­ho­vu ne­do­stup­nost pos­je­ti­te­lji­ma ili kli­jen­ti­ma. Mo­ra­ju biti za­šti­će­ni me­tal­nim ku­ći­štem, u koji se smje­šta­ju za­jed­no sa re­zerv­nim na­pa­ja­njem i pro­tu­sa­bo­taž­nom za­šti­tom. Važ­nost re­zerv­nog na­pa­ja­nja og­le­da se u po­tre­bi pro­jek­ti­ra­nja uređaja, tako da za­jed­no sa či­ta­či­ma i iz­laz­nim ele­men­ti­ma (elek­trič­ne bra­ve) u slu­ča­ju gu­bit­ka elek­trič­ne ener­gi­je, su­stav određeno vri­je­me (koje je po­de­si­vo), radi pot­pu­no au­to­nom­no. Su­stav kon­tro­le pri­stu­pa mora omo­gu­ći­ti deb­lo­ka­du svih nad­zi­ra­nih vra­ta na­kon gu­bit­ka mrež­nog i re­zerv­nog na­pa­ja­nja, kako bi za­po­sle­ni­ci i kli­jen­ti mo­gli na­pu­sti­ti šti­će­ni pro­stor.

  Su­vre­me­ni cen­tral­ni uređaji kon­tro­le pri­stu­pa u pra­vi­lu su mo­du­lar­ni, što zna­či da omo­gu­ću­ju nak­nad­na pro­ši­re­nja su­sta­va za po­tre­be do­dat­nog nad­zo­ra i uprav­lja­nja. Da­nas je sko­ro sva­ki ta­kav su­stav po­ve­zan sa ra­ču­na­lom koji ima od­go­va­ra­ju­ću pro­gram­sku po­drš­ku, uprav­lja ra­dom i u pot­pu­no­sti nad­zi­re cje­lo­ku­pan su­stav. Svi do­bi­ve­ni po­da­ci o usp­je­šnim/neusp­je­šnim re­gi­stra­ci­ja­ma po­hra­nju­ju se u me­mo­ri­ju ra­ču­na­la i u sva­kom tre­nut­ku su do­stup­ni za obra­du i po po­tre­bi is­pis. Ra­zvoj pro­gram­ske po­drš­ke za su­sta­ve kon­tro­le pri­stu­pa omo­gu­ćio je pri­kaz svih pa­ra­me­ta­ra su­sta­va gra­fič­kom su­če­lju pri­la­god­lji­vom kraj­njem ko­ri­sni­ku, koji mo­že saz­na­ti sta­tu­se svih nad­zi­ra­nih pro­sto­ra iz tloc­vr­ta šti­će­nog ob­jek­ta, pri če­mu su ucr­ta­ni svi di­je­lo­vi kon­tro­le pri­stu­pa. Da­nas na tr­ži­štu po­sto­ji ve­li­ki iz­bor raz­li­či­tih soft­wa­rea za kon­tro­lu pri­stu­pa koji slu­že za uprav­lja­nje sa si­gur­noš­ću su­sta­va, omo­gu­ća­vaju nad­zor nad osob­ljem, za­po­sle­ni­ci­ma, pos­je­ti­te­lji­ma, si­gur­no­snim osob­ljem i za­šti­tom u ma­lim i sred­nje ve­li­kim fir­ma­ma. Jed­na od os­nov­nih pred­no­sti ovog su­sta­va je mogu­ćnost in­te­gra­ci­je po­da­ta­ka, bez po­tre­be ko­pi­ra­nja baze po­da­ta­ka. Sus­tav omo­gu­ću­je pra­će­nje po­da­ta­ka u real­nom vre­me­nu; pove­ća­va si­gur­nost unu­tar fir­me; podr­ža­va broj­ne či­ta­če: bio­me­trij­ske, smart card, be­skon­takt­ne, mag­net­ske, bar-kod či­ta­če.3. Iz­laz­ni ele­men­ti

  Da bi ko­ri­sni­ci­ma su­sta­va kon­tro­le pri­stu­pa bio omo­gućen pri­stup određenim vra­ti­ma u za to određeno vri­je­me i sa određenim kar­ti­ca­ma ili ne­kom dru­gom su­sta­vu očito­va­nja, ko­ri­ste se iz­laz­ni ele­men­ti su­sta­va kon­tro­le pri­stu­pa, koji mogu biti: elek­trične bra­ve; unu­tar­nja i vanj­ska rasv­je­ta; pro­tu­pro­val­ni su­sta­vi; su­sta­vi vi­deo nad­zo­ra i raz­ni do­jav­ni uređaji. Na­kon is­prav­ne re­gi­stra­ci­je na jed­nom od čitača i pro­la­ska kroz vra­ta, može se pro­gra­mi­ra­ti au­to­mat­sko isk­ljučenje pro­tu­pro­val­ne zaštite za taj dio štićenog pro­sto­ra. U na­če­lu radi se po mo­de­lu au­to­mat­skog isk­lju­če­nja alarm­ne za­šti­te vo­zi­la, nai­me uko­li­ko se vo­zi­lo otk­lju­ča od­go­va­ra­ju­ćim klju­čem, au­to­mat­ski se isk­lju­ču­je alarm­na za­šti­ta.

  Prim­je­na su­sta­va kon­tro­le pri­stu­pa

  Prim­je­na kon­tro­le pri­stu­pa da­nas je, zah­va­lju­jući br­zom ra­zvo­ju računar­ske in­du­stri­je prak­tično neo­gra­ničena, zato spo­mi­nje­mo samo neke od niza mogućno­sti:

• evi­den­ci­ja rad­nog vre­me­na za­po­sle­ni­ka;
• evi­den­ci­ja pos­je­ti­te­lja i izvođača ra­do­va;
• kon­tro­la ula­za u šti­će­ni ob­jekt;
• kon­tro­la ula­za na par­ki­ra­li­šta;
• kon­tro­la pri­stu­pa u sve pro­sto­ri­je od po­seb­ne važ­no­sti;
• nad­zor obi­la­za­ka ču­var­ske ili neke dru­ge nad­zor­ne teh­no­loš­ke služ­be;
• kon­tro­la kre­ta­nja cje­lo­kup­nim šti­će­nim pro­sto­rom i im­ple­men­ta­ci­ja s dru­gim su­sta­vi­ma za­šti­te, kao što su su­stav vi­deo nad­zo­ra, pro­tu­pro­val­ni, pro­tu­pre­pad­ni i su­stav za­šti­te od po­ža­ra.Pri­go­dom im­ple­men­ta­ci­je su­sta­va kon­tro­le pri­stu­pa sa os­ta­lim su­sta­vi­ma teh­nič­ke za­šti­te, važ­no je u fazi pro­jek­ti­ra­nja uk­lju­či­ti pred­stav­nike tvrtki koje tra­že in­sta­la­ci­ju su­sta­va, koji do­bro poz­na­ju sve ak­tiv­no­sti i kre­ta­nja koja se obav­lja­ju unu­tar šti­će­nog pro­sto­ra. Glav­ni raz­log je da in­sta­li­ra­ni su­sta­vi u naj­ma­njoj mogu­ćoj mje­ri na­ru­še sva­kod­nev­no obav­lja­nje po­slov­nih ak­tiv­no­sti za­po­sle­ni­ka tvrt­ke.Upra­vo prak­tič­nost prim­je­ne i broj­ne mogu­ćno­sti pri­la­god­be glav­ne su oso­bi­ne ovog su­sta­va koji se naj­bo­lje po­ka­zu­ju u po­ve­zi­va­nju sa su­sta­vi­ma vi­deo nad­zo­ra i to na dva na­či­na:

  – pri­go­dom re­gi­stra­ci­je ula­ska i iz­la­ska, au­to­mat­ski se ak­ti­vi­ra sni­ma­nje vi­deo ka­me­re koja nad­zi­re upra­vo pro­stor u koji se u tom tre­nut­ku ula­zi ili iz­la­zi.– u tre­nut­ku obav­lja­nja re­gi­stra­ci­je na vi­deo mo­ni­to­ru se pri­ka­zu­je upra­vo taj dio nad­zi­ra­nog pro­sto­ra, či­me se zna­čaj­no olak­ša­va nad­zor i pra­će­nje kre­ta­nja oso­ba, ope­ra­te­ru u nad­zor­nom cen­tru.

  Evi­den­ci­ja rad­nog vre­me­na

  Upo­ra­ba su­sta­va kon­tro­le pri­stu­pa naj­kom­pa­ti­bil­ni­ja je s evi­den­ci­jom rad­nog vre­me­na. Os­nov­ni ele­men­ti sva­kog su­sta­va za evi­den­ci­ju rad­nog vre­me­na su: iden­ti­fi­ka­cij­ske kar­ti­ce; ter­mi­nal za re­gi­stra­ci­ju; či­tač za kon­tro­lu pri­stu­pa-nad­zor­no ra­ču­na­lo i pro­gram­ski pa­ket za evi­den­ci­ju rad­nog vre­me­na i kon­tro­lu pri­stu­pa. Oda­bir određenog su­sta­va nije uvi­jek la­gan za­da­tak, jer u evi­den­ti­ra­nju ne­po­sred­no sud­je­lu­ju svi za­po­sle­ni­ci koji ga i ko­ri­ste. Male tvrt­ke omo­gu­ću­ju lak­šu im­ple­men­ta­ci­ju jed­no­stav­nih su­sta­va koji se sa­sto­je od stan­dard­nog osob­nog ra­ču­na­la, ter­mi­na­la za re­gi­stra­ci­ju i pro­gram­skog pa­ke­ta, pri če­mu se ra­ču­na­lo ko­ri­sti i za dru­ge svr­he. Tu tre­ba pa­zi­ti da su­stav svo­jom op­sež­noš­ću ne pre­ma­šu­je vri­jed­nost po­treb­nog ula­ga­nja, či­me po­sta­je sam sebi svr­ha.

  Kod ve­li­kih su­sta­va (tvrt­ki), neop­hod­no je ugra­di­ti slo­že­ni­je su­sta­ve s ve­ćim bro­jem ter­mi­na­la i ve­ćim bro­jem rad­nih sta­ni­ca za ad­mi­ni­stra­ci­ju. Ele­men­ti tog su­sta­va po­ve­zu­ju se na raz­ne na­či­ne, s time da je pred­nost, ako se su­stav po­ve­zu­je na po­sto­je­ću ko­mu­ni­ka­cij­sku in­fra­struk­tu­ru (po­sto­je­ća ra­ču­nal­na mre­ža), budu­ći su po­seb­na rje­še­nja u pra­vi­lu skup­lja. Iden­ti­fi­ka­cij­ska kar­ti­ca slu­ži za pre­poz­na­va­nje ko­ri­sni­ka su­sta­va na os­no­vu iden­ti­fi­ka­cij­skog bro­ja koji mo­že biti ko­di­ran za evi­den­ci­ju rad­nog vre­me­na, kon­tro­lu pri­stu­pa, ali i za au­to­ri­za­ci­ju rada na ra­ču­na­lu, kao i za bez­go­to­vin­ska pla­ća­nja na inter­ne­tu. Pra­vi­lo je kom­bi­ni­ra­ti vi­še teh­no­lo­gi­ja na is­toj kar­ti­ci (mag­net­ska vrp­ca, kon­takt­ni ili bez­kon­takt­ni čip i dr.), što je sva­ka­ko eko­no­mič­ni­ji i si­gur­ni­ji na­čin po­sti­za­nja vi­še­stru­ke upo­rab­lji­vo­sti. Iden­ti­fi­ka­cij­ska kar­ti­ca če­sto se ko­ri­sti za vi­zual­nu iden­ti­fi­ka­ci­ju u tvrt­ki, pa se mo­že jed­no­stav­no gra­fič­ki opre­mi­ti, su­klad­no po­tre­ba­ma ko­ri­sni­ka. Eko­nom­ski zna­čaj­no je da ma­nji ko­ri­sni­ci mogu kar­ti­ce na­ru­či­ti, dok ve­li­ki ko­ri­sni­ci tre­ba­ju raz­miš­lja­ti o ku­po­vi­ni vla­sti­tog su­sta­va za per­so­na­li­za­ci­ju kar­ti­ca.

  www.gradjenje-opremanje.hr